U ovom clanku želim da objasnim šta znaci biti “nanovo roden” – ili “spašen”.

Pokajanje je prvi korak prema tom iskustvu. Ali, da bi se pokajao (okrenuo od greha) moraš prvoznati šta je greh. Danas medu Hrišcanima postoji mnogo pogrešnog razumevanja pokajanja, zato štopostoji mnogo pogrešnog razumevanja greha.

U poslednjih nekoliko decenija standardi Hrišcanstva su se jako srozali. “Evandelje” koje danas propoveda vecina propovednika jeste vrlo razvodnjena verzija istine. Ljudima se govori samo daveruju u Isusa. Ali, sâmo verovanje u Isusa nece nikoga spasiti, bez pokajanja.

Biti nanovo roden jeste osnova Hrišcanskog života. Ako živiš dobar život, bez postavljanja ovog temelja, tada ce tvoje Hrišcanstvo biti kao i sve ostale religije u svetu – koje takode uce ljude da žive dobar život. Naravno, mi moramo živeti dobar život, ali to je gradevina Hrišcanstva – a nenjegov temelj. Temelj jeste biti nanovo roden. Svi moramo tu poceti.

Isus je upotrebio izraz “nanovo roden” u Jovanu 3:3 kada je razgovarao sa Nikodimom, religioznimvodom i bogobojaznim covekom koji je živeo pošteno. Ipak, Isus mu je rekao: “Ako se ko nanovone rodi, ne može videti carstva Božijega” (Jovan 3:3). Dakle, mi vidimo da je za ulazak u Božije carstvo potrebno iskusiti duhovno rodenje, cak i ako si vrlo cestit covek! Isus mu je tada rekao da cese on (Isus) podignuti na krst i umreti da bi oni koji Ga uzveruju primili vecni život (Jovan 3:14,16).

Isus je nastavio da mu govori da ljudi više vole tamu nego svetlo, zato što su njihova dela zla (Jovan 3:19). Ali, oni koji su iskreni doci ce u svetlo i bice spašeni (Jovan 3:21). Da bi bio nanovoroden, moraš doci u svetlo. To znaci biti iskren sa Bogom i priznavati svoje grehe Njemu. Naravno, ne možeš se setiti svih greha koje si ucinio, ali moraš priznati da si grešnik i reci Bogu sve grehe kojih se secaš.

Greh je vrlo velika stvar, a ti vidiš samo mali njegov deo u svom životu, u pocetku. To je kao da na primer živiš u velikoj državi od koje si video samo jedan mali deo. Ali, kada se okreneš od tebi poznatih greha, ti ceš postepeno videti više i više tu “državu greha” u svom licnom životu. Dok budeš hodao u svetlu videceš više svog greha – i tada ceš se sve više i više ocišcati od njega. Dakle, moraš stalno hodati u iskrenosti pred Bogom.

Da upotrebim drugu ilustraciju: Živiš u kuci u kojoj postoji mnogo prljavih soba. Ti želiš da Gospod Isus dode i živi u tvojoj kuci, ali On ne može da živi u prljavim sobama. Dakle, On ti pomaže da spremiš svaku sobu – jednu po jednu. Malo po malo, cela kuca ce biti spremljena. Tako rastemo u svetosti u Hrišcanskom životu.

Apostol Pavle je jednom rekao da, gde god je išao, propovedao je istu poruku svima: pokajanje ka Bogu i veru u Gospoda Isusa Hrista (Dela 20:20). Ovo su dva zahteva da bi se položio dobar temelj u tvom životu i da bi se nanovo rodio. Bog je sjedinio pokajanje i veru, ali vecina propovednika ih je razdvojila. Pokajanje je nestalo iz propovedanja vecine današnjih propovednika Evandelja. Vecina propovednika propoveda samo o veri.

Ali, ako imaš samo veru, ne možeš biti nanovo roden. To je isto kao da kažeš da žena sama po sebi ne može imati dete, bez obzira koliko silno pokušavala. Covek takode sâm po sebi ne može imati dete. Covek i žena treba da se sastanu da bi dete bilo rodeno. Isto tako, kada se pokajanje i vera sastanu tada se rada duhovno dete – to novo rodenje se dešava u tvom duhu. To duhovno rodenje je isto toliko realno kao i fizicko rodenje – ono se dešava u momentu. Ne postepeno.

Mogu postojati meseci pripremanja za to novo rodenje – baš kao što postoje meseci pripremanja za fizicko rodenje. Ali sâmo novo rodenje (baš kao i fizicko rodenje) dešava se u momentu. Neki Hrišcani ne znaju datum svog novog rodenja. Ja ne znam datum mog novog rodenja. Ali, to je isto kao da ne znaš datum necijeg fizickog rodenja. To nije ozbiljan problem – ako je on živ!! Na isti nacin, važna stvar je znati za sigurno da si danas živ u Hristu.

Da li smo uskogrudni kada kažemo da je Isus jedini put do Boga? Dopusti mi da odgovorim jednom ilustracijom: Neko ko nikada nije video mog oca (ili cak sliku mog oca) ne može znati kako je moj otac izgledao. Na isti nacin, mi koji nikada nismo videli Boga ne možemo ništa znati o Njemu ili o putu prema Njemu. Medutim, Isus Hrist je došao od Boga i zato samo On može da nam pokaže put do Boga. On je rekao: “Ja sam put. Niko ne može doci Ocu osim kroz mene” (Jovan 14:6).

Kada razmišljamo o Isusovoj izjavi da je On JEDINI PUT do Boga Oca, moramo reci da ono što je On rekao, ili jeste istina, ili je On lažov i prevarant. Ko bi se usudio da kaže da je On bio lažov ili prevarant? Nije dovoljno reci da je Isus samo dobar covek ili prorok. Ne. On je bio sâm Bog – ne samo dobar covek. Nemoguce je da je bio dobar covek, ako je bio lažov ili prevarant! Dakle, zakljucujemo da je Isus bio zaista Bog u ljudskom obliku.

Svaka istina je uskogrudna. U matematici 2 + 2 je uvek 4. Ne možemo biti širokogrudni i prihvatiti 3 ili 5 kao moguce odgovore. Ne možemo cak prihvatiti ni 3,9999. Ako prihvatimo takve varijacije istine, naši matematicki zakljucci ce biti pogrešni. Na isti nacin, mi znamo da se zemlja obrce oko sunca. Ako odlucimo da budemo “širokogrudni” i prihvatimo neku teoriju koja kaže da se sunce obrce oko zemlje, naše astronomske kalkulacije ce biti pogrešne. Isto tako, u hemiji H2O je voda. Ne možemo biti širokogrudni i reci da je H2O takode so!! Dakle, vidimo da je istina apsolutna u svakoj sferi i da je vrlo uskogrudna. Isto tako je u pogledu stvari u vezi Boga. Širokogrudnost može doneti ozbiljne greške u matematici, u astronomiji i hemiji – a takode i u upoznavanju istine o Bogu.

Biblija uci da je svako ljudsko bice grešno – i da je Isus umro za grešnike. Dakle, ako dodeš Isusu kao “Hrišcanin”, On nece oprostiti tvoje grehe, zato što nije umro za Hrišcane! On je umro za grešnike. Jedina osoba kojoj može biti oprošteno jeste ona koja dode Isusu i kaže: “Gospode, ja sam grešnik”. Ne možeš doci Isusu kao clan bilo koje religije i da ti bude oprošteno, zato što je On umro za grešnike. Ako dodeš Njemu kao grešnik, tvoji gresi ce odmah biti oprošteni.

Lako je saznati da smo svi grešnici – zato što je Bog svima nama dao savest. Deca imaju vrlo osetljivu savest koja ih vrlo brzo cini svesnima onoga što je pogrešno. Ali kako deca odrastaju, njihova savest postaje gruba i neosetljiva. Kada dete od 3 godine kaže laž, na njegovom licu se vidi krivica, zato što savest oseca krivicu. Ali 15 godina kasnije, to isto dete može kazati laž sa ozbiljnim licem, zato što je ubilo savest stalnim ignorisanjem njenog glasa. Tabane bebinih nogu su toliko meke da osecaju tatin udarac. Ali, tabane odraslih su toliko tvrde da cak ne osecaju ni ubod igle dok se ona ne pritisne jace. Isto to se dešava sa savešcu, kako dete odrasta.

Savest je glas koji je Bog formirao u nama, koji nam kaže da smo moralna bica. Savest nam daje elementarno razumevanje dobra i zla. Tako je savest odlican dar od Boga. Isus ju je nazvao “okom srca” (Luka 11:34). Ako mi ne cuvamo pažljivo to “oko”, jednog dana cemo postati duhovno slepi. Ignorisanje glasa savesti može biti toliko opasno kao ignorisanje prašine koja se nalazi u našem oku – jednog dana cemo postati totalno slepi, duhovno.

Kada se bebe rode, one nemaju nikakvu religiju. One su sve jednake. Posle dve godine one su još uvek iste – sebicne i svadljive. Ali kako vreme prolazi, roditelji ih poucavaju razlicitim religijama – i tako one završavaju u razlicitim religijama. U više od 90% slucajeva, religija osobe jeste ona koju su roditelji izabrali za nju.

Ali Bog ne gleda na nas kao na ljude iz razlicitih religija. On nas sve vidi kao grešnike. Isus je došao sa neba na zemlju da umre za grehe celog covecanstva. On nije došao za one koji smatraju sebe dovoljno dobrim da udu u Božije prisustvo, nego za one koji priznaju da su grešnici i da su neadekvatni da udu u Božije prisustvo. Tvoja savest ti govori da si grešnik. Zašto bi onda bilo teško doci Isusu i reci: “Gospode, ja sam grešnik. Uradio sam mnogo loših stvari u mom životu”?

Pitanje koje neki postavljaju jeste: “Zar ne može Bog preci preko naših greha i oprostiti nam, kao što otac oprašta svojoj deci?” Ako sin pokida (ili izgubi) nešto što je vredno, pa mu bude žao zbog toga i izvine se svom ocu, otac bi mu oprostio. Ali te stvari ne spadaju u moralni domen. Ako bi svi naši gresi bili samo u tom okviru, tada bi nam Bog odmah oprostio. Ali greh nije kao što su te stvari. Greh je krivicno delo.

Ako bi neki covek bio sudija u sudnici, a njegov sin (koji je osuden za neko krivicno delo) bi se našao ispred njega, može li on reci svom sinu: “Sine, volim te. Opraštam ti. Necu te osuditi”? Svaki zemaljski sudija sa najmanjim osecajem za pravdu nikada ne bi uradio tako nešto. Taj mali osecaj za pravdu koji svi imamo jeste samo mali deo savršene pravde Svemocnog Boga, po cijem oblicju smo stvoreni. Dakle, kada ucinimo nešto ozbiljno loše, Bog kao sudija treba da nam kaže: “Ja te mnogo volim, ali ucinio si krivicno delo – i treba da te kaznim”. U toj sudnici, koliko god sin žalio za svojim krivicnim delom, njegov otac, kao sudija, još uvek treba da ga kazni. Hajde da pretpostavimo da je decak opljackao banku. Otac mu dodeljuje punu kaznu zakona – recimo milion rupija. Pošto momak nema novac da isplati kaznu, mora da ide u zatvor! Otac tada silazi sa svoje sudijske stolice, skida sudijsku haljinu i silazi dole. Uzima svoju cekovnu knjižicu i piše cek za milion rupija (svoju kompletnu životnu uštedevinu) i daje ga svom sinu da bi isplatio kaznu. Može li sin sada optužiti oca da ga ne voli? Ne! U isto vreme, niko ne može osuditi oca da je nepravedan sudija zato što je dodelio sinu punu kaznu koju je zakon zahtevao. To je upravo ono što je Bog ucinio za nas. Kao sudija, On je objavio da svi moramo da umremo zbog naših greha. Tada je došao dole kao covek i uzeo kaznu na sebe.

Biblija nas uci da iako je Bog jedan, On egzistira u tri osobe – Otac, Sin i Sveti Duh. Ako bi Bog bio samo jedna osoba, ne bi bilo moguce da napusti svoj tron u nebu i dode na zemlju kao covek u osobi Isusa. Ko bi onda upravljao univerzumom? Ali pošto Bog egzistira u tri osobe, Sin je mogao da dode na zemlju i umre za naše grehe pred Ocem u nebu koji je bio Sudija. Neki Hrišcani krštavaju ljude u ime “samo Isusa” govoreci da postoji samo jedna osoba Božanstva – Isus. To je ozbiljna greška. 1.Jov.2:22 kaže da svako ko se odrice Oca i Sina ima duh antihrista, zato što se on onda odrice da je Bog Sin došao u ljudskom obliku Isusa Hrista i da se odrekao svoje ljudske volje, a cinio Ocevu volju i onda uzeo kaznu za naše grehe, pred Bogom Ocem (1.Jov.4:2,3).

Isus je bio potpuno Bog i potpuno covek kada je došao na zemlju. Kada je umro na krstu, On je uzeo kaznu za grehe celog covecanstva. Kazna za naš greh jeste biti vecno odvojen od Boga. I kada je Isus visio na krstu, On je bio odvojen od svog Oca na nebu. Takvo odvojenje je najgroznije stradanje koje ljudsko bice može iskusiti.

Pakao je jedino mesto u univerzumu koje je Bog napustio. Bog nije tamo. I tako se u paklu potpuno manifestuje svako zlo u davolu. To zlo je upravo ono što cini stvari strašno mizernim za sve koji idu u pakao. Isus je iskusio tu kaznu kada je visio na krstu. On je visio na krstu 6 sati. Ali, zadnja tri sata je bio ostavljen od Boga. Sunce je potamnilo i zemlja se potresla. Njegova veza sa Ocem u nebu bila je prekinuta. Otac je glava Hristu (1.Kor.11:3) – i kada je Hristos bio ostavljen, to je kao da je Njegova glava bila odrubljena. Ne možemo potpuno razumeti koja je to agonija bila za Njega.

Da je Isus bio samo stvoreno bice, ne bi bilo moguce da On uzme kaznu za milijarde ljudskih bica koje su živele posle Adama! Jedan covek ne može biti obešen umesto milijardu ubica! Ali Isus je mogao da uzme na sebe tu kaznu zato što je On vecni Bog.

Dalje, pošto je On vecan, On je takode mogao uzeti vecnu kaznu za tri sata.

Da Isus Hrist nije bio Bog, a Bog Otac Ga je kaznio zbog naših greha, to bi bila velika nepravda. Bog ne može kazniti jednu osobu zbog krivicnog dela druge osobe, cak i ako ta osoba želi da uzme tu kaznu. Tvoj prijatelj ne može uzeti tvoju kaznu na sebe i biti obešen umesto tebe. To bi bila nepravda. Znaci, da je Isus bio samo stvoreno bice i da je bio kažnjen radi naših greha, to bi bila najveca nepravda.

Dakle, jasno je da nijedno stvoreno bice nije moglo uzeti kaznu naših greha. Samo Bog je mogao da uzme tu kaznu zato što je On sudija univerzuma. On ima pravo da nas kazni – a On ima pravo i da uzme našu kaznu na Sebe. I to je upravo ono što je On uradio kada je došao na zemlju u Osobi Isusa Hrista. Temelj hrišcanske vere leži na dve velike istine: Prvo, Hristos je umro za grehe covecanstva. Drugo, On je ustao iz mrtvih posle tri dana.

Da Hristos nije ustao iz mrtvih, ne bi bilo dokaza da je On bio Bog. Njegovo dizanje iz mrtvih jeste dokaz da sve što je govorio jeste istina. Nijedan religiozni voda nije objavio da ce umreti za grehe sveta. I nijedan religiozni voda nije ustao iz mrtvih. Sve te cinjenice cine Isusa Hrista unikatnim.

Sve religije nas mogu uciti da cinimo dobro drugima i da živimo u miru. Ali hrišcanska vera ima unikatan temelj: Hristos je umro za naše grehe i ustao je iz mrtvih. Ako bi se te dve istine izbrisale iz Hrišcanstva, Hrišcanstvo bi postalo kao i svaka druga religija. Ove dve istine jesu ono što cini Hrišcanstvo unikatnim.

Bog nas je stvorio da bismo živeli za Njega, ali mi smo svi živeli za sebe. Dakle, kada dolazimo Bogu moramo doci kao pokajani lopovi koji su mnogo godina krali ono što je pripadalo Bogu. Moramo mu doci sa zahvalnošcu pošto je Hristos umro za nas, i sa verom da je On ustao iz mrtvih i da je danas živ. Ne bi bilo moguce da se molimo Isusu ako On nije danas živ – jer ne možeš se moliti mrtvacu. Ali pošto je Isus ustao iz mrtvih mi možemo razgovarati sa Njim.

Nakon što je Hristos ustao iz mrtvih, On se vazneo i vratio na nebo. Tada je Sveti Duh, treca Osoba Božanstva, sišao na zemlju. Sveti Duh je stvarna Osoba kao i sâm Isus. On je došao na zemlju da ispuni naše živote svojim prisustvom. Ako se predamo Svetom Duhu, On nas može uciniti svetima. Kada te Sveti Duh ispunjava, tada si osposobljen da živiš život pobede nad grehom. Niko nije mogao da živi tako pre nego što je Sveti Duh došao da živi u coveku – na dan Pentakosta. Pre toga ljudi su mogli samo unapredivati svoj spoljašnji život. Njihov unutrašnji život bio je nepromenjen i poražen grehom. Kada te Sveti Duh ispunjava, sâm Bog živi u tebi i On te takode može osposobiti da živiš pobožan unutrašnji život.

Slavna poruka Evandelja jeste u tome da tvoje srce može postati totalno cisto kada ti Bog oprosti i kada Hristos dode da živi u tebi posredstvom Svetog Duha, cineci tvoje telo kucom Božijom.

Jednom sam razgovarao sa Hrišcaninom koji je pušio cigarete. Pitao sam ga da li bi pušio cigaretu u crkvi. Rekao je da ne bi pošto je crkva kuca Božija. Rekao sam mu da je njegovo telo kuca Božija, a ne neka crkvena gradevina. Ne bi nikada ucinio preljubu u crkvi, zar ne? Ne bi takode gledao internet pornografiju u crkvi. Tvoje telo je kuca Božija, kada Hristos živi u tebi. Dakle, budi oprezan šta radiš sa udovima svog tela. Navike kao što su pušenje, opijanje, uzimanje opojnih droga i dopuštanje necistih misli da ulaze u tvoj um postepeno ce uništiti tvoje telo i tvoj razum.

Hrišcanski život je kao trka. Kada okrenemo naša leda grehu i kada se nanovo rodimo, tada dolazimo na startnu liniju te trke. Tada pocinje maratonska trka – do kraja našeg života. Mi trcimo, trcimo i trcimo. I mi se tako približavamo cilju svaki dan. Ali, nikada ne smemo prestati da trcimo.

Ili da upotrebim drugu ilustraciju: Kada se nanovo rodimo, mi smo napravili temelj za našu kucu. Nakon toga polako gradimo gradevinu – a ona se sastoji od mnogo spratova.

To je najbolji moguci život, zato što postepeno uklanjaš sve ono što je loše u tvom životu i kako godine prolaze postaješ sve slicniji i slicniji Bogu.

Dakle, šta treba da uciniš da bi se nanovo rodio?

Najpre, priznaj da si grešnik. Nemoj uporedivati sebe sa drugima i pronaci neku utehu u zamišljanju da si bolji nego oni. Greh je kao smrtonosni otrov. Bilo da si popio samo jednu ili sto kapi otrova, ti svakako umireš. Dakle, ako želiš da dobro zapocneš svoj hrišcanski život, priznaj da nisi bolji od najgoreg grešnika na svetu. Tada odluci da se okreneš od svih poznatih greha u tvom životu.

Tada veruj u Hrista. To znaci predati sebe Hristu – a ne samo verovati nešto u vezi Njega u svom razumu. Ti možeš verovati u nekog, ali bez predanja njemu. Prilikom vencanja nevesti se postavi pitanje: “Da li želiš da predaš sebe ovom coveku?” Pretpostavimo da ona kaže: “Ja verujem da je on jako dobar covek, ali nisam sigurna da li želim da predam ceo svoj život i buducnost njemu”. Ona se tako ne može udati za njega, zato što nema veru u njega. Kada se devojka udaje, njen životni pravac se potpuno menja. Ona menja svoje prezime i uzima muževljevo. Ona ostavlja dom svojih roditelja i odlazi da živi sa svojim mužem. Moguce je da ne zna gde ce živiti, ali ona poverava celu svoju buducnost njemu. Ona ima veru u njega. To je slika onoga šta znaci imati veru u Hrista.

Rec “Hrišcanin” (u poštenom smislu) znaci “Gospoda Hrista”! Moja žena nije mogla uzeti moje prezime pre nego što se udala za mene. Na isti nacin, ti možeš uzeti Hristovo ime i nazvati sebe “Hrišcaninom” samo ako se vencaš sa Njim. Ako neka devojka uzme moje prezime bez vencanja sa mnom i nazove sebe “Gospoda Zac-a Poonen” to bi bila laž. Na isti nacin, svako ko naziva sebe Hrišcaninom bez vencanja sa Njim, takode govori laž.

Brak je za ceo život, a ne samo za nekoliko dana. Na isti nacin, biti Hrišcanin je takode doživotno predanje. Potpuno predanje Hristu ne znaci da si postao savršen. Kada se devojka udaje, ona ne obecava da nikada nece naciniti grešku u svom životu. Ona ce napraviti mnogo grešaka, ali njen muž ce joj oprostiti. Ali ona obecava da ce živeti sa svojim mužem zauvek. To je ilustracija našeg sjedinjenja sa Hristom.

Sledeci korak koji moraš uciniti jeste vodeno krštenje. Biti kršten jeste nešto poput dobijanja vencanog lista. Ne možeš se vencati na takav nacin da dobiješ samo vencani list. Niti možeš postati Hrišcanin krštenjem. Tek nakon vencanja možeš dobiti vencani list. Isto tako, tek nakon što predaš sebe Hristu možeš biti kršten. U krštenju ti posvedocavaš da si završio sa svojim starim životom i da je Isus Hrist postao Gospod tvog života.

Dobri muževi i žene mnogo pricaju medusobno. Isto tako i ti moraš pricati sa Isusom i slušati Njegov glas dok ti govori kroz Bibliju, svaki dan.

Dobra žena nikada nece raditi nešto što bi njenog muža cinilo nesrecnim. Ona ce sve želeti da radi u zajedništvu sa njim. Pravi Hrišcanin takode nece raditi ono što nije ugodno Hristu – kao što je gledanje filma kojeg Isus ne bi gledao. On nece raditi ništa što ne može raditi zajedno sa Isusom Hristom.

Možeš li biti siguran da si nanovo roden? Da. Rimljanima 8:16 kaže da kada se nanovo rodiš, Sveti Duh Božiji ce posvedociti tvom duhu da si Božije dete.

To je divan život – zato što živimo sa najboljim mogucim Prijateljem. Nikada necemo biti sami zato što ce Isus uvek i svugde biti sa nama. Možemo deliti naše probleme sa Njim i tražiti da nam pomogne da ih rešimo. To je život pun radosti, život koji je osloboden od brige i straha – zato što Isus drži našu buducnost u svojim rukama.

Ako želiš da budeš nanovo roden, reci ove reci Gospodu u iskrenosti iz svog srca, baš sada:

Gospode Isuse, verujem da si Božiji sin. Ja sam grešnik koji zaslužuje pakao. Hvala ti što me voliš i što si umro za moje grehe na krstu. Verujem da si ustao iz mrtvih i da živiš danas. Želim da se okrenem od svog grešnog života upravo sada. Molim te oprosti mi sve moje grehe i daj mi mržnju za greh. Ja opraštam svima koji su me uvredili na bilo koji nacin. Dodi u moj život Gospode Isuse i budi Gospod mog života od danas pa nadalje. Ucini me Božijim detetom upravo sada.”

Božija rec kaže: “A koji ga primiše dao im je vlast da budu sinovi Božiji” (Jovan 1:12). Gospod Isus kaže: “Koji dolazi meni, necu ga isterati napolje” (Jovan 6:37).

Dakle, možeš biti siguran da te je prihvatio.

Onda mu možeš zahvaliti recima: “Hvala ti Gospode Isuse što si mi oprostio i što si me prihvatio. Molim te ispuni me tvojim Svetim Duhom i daj mi silu da živim za tebe. Želim da ugadam samo tebi od danas i nadalje.”

Treba sada da citaš Božiju Rec svaki dan i da tražiš od Gospoda da te svakodnevno ispunjava Svetim Duhom. Takode, treba da imaš zajednicu sa drugim nanovo rodenim Hrišcanima. Jedino tako ceš rastiti u Hrišcanskom životu i imati silu da kontinualno slediš Gospoda. Dakle, traži od Gospoda da te uputi na dobru crkvu.

Neka te Gospod obilno blagoslovi.