Želimo da nastavimo da razmišljamo još malo dublje o Božijem planu za odličan brak. Ako budeš pažljivo slušao, verujem da ovo može promeniti tvoj život. Videli smo u prošlom proučavanju da je Bog osoba koja treba da se nalazi između muža i žene i da će ih samo On međusobno spajati kroz njihov život na zemlji, zato što je Bog najveća sila spajanja u univerzumu. Ako se između njih bilo šta pojavi (novac, roditelji, posao, deca) nastaće konfuzija.

Da li treba poštovati roditelje? Definitivno, ali nemoj dozvoliti da se oni nađu između tebe i tvog bračnog druga! Da li treba da se brineš za svoju decu? Da, treba da se žrtvuješ za svoju decu. Treba da činiš mnoge stvari za svoju decu, ali nemojte voleti decu više nego jedan drugoga. To nije Božija volja! Mnogi roditelji više vole svoju decu nego što vole jedan drugoga. Oni su neposlušni Bogu. Ja govorim o vernicima!

Ne postoji toliko blizak odnos o kojem se govori u celoj Bibliji kao što je odnos muža i žene. Da li znate primer koji je zapisan u Efescima 5? Muž je glava ženi. Na koji način? Ne kao glava organizacije. Da li znate koja je razlika između glave organizacije i glave fizičkog tela? Glava organizacije uopšte ne mora imati obzira prema članovima te organizacije, ali glava tvog fizičkog tela ima vrlo živo interesovanje za svaki ud tvog tela, za svakog člana. To je volja Božija! Dakle, u Efescima 5, odnos između muža i žene je predstavljen toliko bliskim i intimnim kao odnos između tvoje fizičke glave i ostatka tvog tela. Da li možeš zamisliti bliskiji odnos od toga? Tvoja glava i telo. To je najbliskiji i najintimniji odnos koji možemo zamisliti. U Bibliji čak otac i sin nisu predstavljeni kao glava i telo. Majka i ćerka nisu tako predstavljene. Ne. Roditelji i deca nisu tako predstavljeni. Jedino muž i žena! To je ta bliskost u kojoj Bog želi da žive muž i žena. Drugim rečima, vi treba da više volite jedan drugog, nego svoju decu. Ako više volite decu, vi uništavate brak! Ako više volite roditelje, uništavate brak! Ako više volite posao, uništavate brak! Čak i ako više volite svoju službu, uništavate brak!

Kada sam rekao da morate Gospoda staviti na prvo mesto, nemojte pogrešno razumeti da to znači da morate staviti rad za Boga na prvo mesto. Ne! Postoji razlika između Gospoda i rada za Boga. Mnogi ljudi to ne razumu. Postoje ljudi koji ignorišu svoje žene govoreći: „Ja radim delo Božije.“ Kakav je rezultat? Njihov brak se razara i konačno njihovo takozvano „Božije delo“ se razara. To nije Božija volja!

Kako treba da se gradi naš duhovni život? Dopustite mi da iskoristim ilustraciju kuće na dva sprata. Ako zidate dvospratnu kuću: prizemlje, prvi i drugi sprat (ili prvi, drugi i treći nivo), prva stvar koju radite jeste temelj, a temelj jeste Božija savršena ljubav za nas. Na tom temelju koji je otkriven u Isusu Hristu moramo zidati. Ne postoji drugi temelj. Na tom temelju najpre zidamo prvi nivo ili prizemlje (kako god ga nazvali). Prizemlje jeste naše lično hodanje sa Bogom – znači, tvoj odnos sa Bogom kada hodaš u svetlu, čuvaš savest čistom i slušaš glas Svetog Duha koji ti govori u čemu treba da se čistiš od svake poganštine tela i duha. To je prvi nivo. Bez obzira da li si oženjen ili samac, to je prvi nivo. Treba prvo to da sagradiš.

Kada si to sagradio, ili dok to gradiš, prelaziš na drugi nivo. Koji je drugi nivo? Ako si oženjen, drugi nivo jeste tvoj odnos sa ženom. Dakle, nakon što smo sagradili naš lični odnos sa Gospodom, mi tražimo da gradimo naš odnos sa ženom. To je drugi nivo. Naši kućni odnosi, odnos sa supružnikom i zatim od supružnika prema deci. Prema ženi prvo (ili prema mužu prvo).

I onda dolazimo na treći nivo koji jeste naša služba – crkva. Na primer, ako si starešina u crkvi, da li znaš kako kaže u 1.Timotiju 3 da jedna kvalifikacija za starešinu crkve jeste da mora imati dobar dom. On mora biti muž jedne žene i mora ispravno odgojiti svoju decu. Zašto? U 1.Tim.3 kaže, slušajte pažljivo „Ako ko ne ume svojim domom dobro upravljati, kako će se moći starati za crkvu Božiju?“ Dakle, šta dolazi prvo, kuća ili crkva? Vi znate to. To je jasno. Vaša kuća! Najpre kontroliši svoj dom, pa ćeš onda biti sposoban da kontrolišeš crkvu. Ako ne možeš kontrolisati svoj dom, ona ne možeš kontrolisati ni crkvu. Dakle, služba dolazi nakon porodice – to je Božija Reč!

Bog je na prvom mestu, zatim moj dom i zatim Božije delo. Tada imam osnovu na kojoj mogu raditi delo Božije. Upravo ovde je đavo uništio toliko mnogo ljudi. On je učinio da se oni skoncentrišu na Gospodnje delo. Koji je rezultat? Njihova deca su neobraćena, zašla, oni se svađaju i raspravljaju sa svojim ženama kući, i oni se nalaze u Božijoj službi. To je sramota! Ja verujem da takvi ljudi treba da se povuku iz Božije službe i da odu i sednu kući i najpre izgrade odnose sa svojom ženom i decom. E sada, ne kažem da tvoja žena mora biti duhovna da bi mogao služiti Gospodu. Postoje mnogi ljudi koji su služili Gospodu, uključujući velikog čoveka kao što je bio John Wesley, koji je imao totalno telesnu, a verovatno čak i neobraćenu ženu. Ali, stav koji imaš prema ženi mora biti pod kontrolom. To mora biti stav savršene ljubavi, čak ako je ona najgora žena na svetu. Ako tvoj stav prema ženi nije ljubav, ne možeš biti u Božijoj službi. Da li imaš dobar odnos ili ne...naravno, kada postoje dve strane i kada ne postoji saradnja sa druge strane, možda nećeš imati dobar odnos, to je druga stvar. Ali, sa tvoje strane uvek moraš biti voljan da se poniziš, uvek biti voljan da pereš noge... Biblija kaže da kao što Isus ljubi crkvu, muž mora voleti svoju ženu. Šta muž treba da radi? Treba da bude voljan da pere ženine noge. Drugim rečima, treba da bude voljan da radi prljave poslove za svoju ženu. To je Isus radio za crkvu. Koliko puta Isus oprašta Crkvi? Milionima, milionima, milionima puta. Koliko puta muž treba da oprosti svojoj ženi? Milionima, milionima, milionima puta. Beskonačno! To znači voleti ženu kao što Hrist voli Crkvu. Ako želiš srećan brak, sledi uputstva iz Efescima 5:22-33.

Šta ćemo sa ženama? U suštini, prvo dolazi zapovest za žene, pre zapovesti za muževe. Ako si žena, šta ti Bog govori da radiš? Pažljivo slušaj: „Slušajte svoje muževe kao Gospoda.“ (Ef.5:22), a 24.stih kaže kako da slušaš. Dakle, vrlo interesantno. „Kao što crkva sluša Hrista, tako i žene svoje muževe u svemu.“ Kako Crkva sluša Hrista? Kako sluša Gospoda? Ne sa prepirkom, neslogom, protivnošću, nego radosno u svemu! Dakle, dok ti muž ne kaže da radiš nešto što je protivno Božijoj Reči (u kojem slučaju moraš poslušati Boga, a ne svog muža), u svim drugim sferama žena treba da sluša svog muža. To je učenje Božije Reči.

E sada, ja ovde želim da upozorim na nešto. Velika opasnost, čak i u hrišćanskim porodicama, jeste da će muževi uzeti stih poput ovog koji je upućen ženi, i iskoristiti ga kao čekić kojim će udarati u glavu ženi govoreći: „Vidiš šta Biblija govori? Moraš me slušati!“ Slušajte pažljivo muževi, Biblija ne kaže: „Navedite svoje žene da vas slušaju!“ Ne! Vaš posao je samo da volite svoju ženu kao što Hristos voli crkvu. To je sve! I dozvolite mi žene, da kažem reč i vama. Ne postoji stih u Svetom Pismu koji kaže: „Navedite svoje muževe da vas vole kao što Hrist voli Crkvu!“ Ali, neki muževi i žene to tako razumevaju. Oni dođu do stihova kao što su ovi i onda muž čita ono što žena treba da radi, umesto da čita ono što on treba da radi, a žena čita ono što muž treba da radi, umesto da čita ono što ona treba da radi. Tada postoji apsolutna konfuzija. Baš kao u vrtu Edemskom, Adam je počeo da upire prst u Evu. Bog je rekao...dopustite mi da parafraziram Njegove reči: „Šta je uzrok problema?“ Adam je uperio prst u svoju ženu i rekao: „Ona je uzrok problema!“ Vidite, to je počelo u 1.Mojsijevoj 3, upiranje prsta u ženu i reči: „Ceo problem je počeo sa njom!“ I tada je indirektno krivio Boga govoreći: „Ovo je žena koju si mi Ti dao. Šta mogu da radim?“ Dakle, Adam nije preuzeo krivicu na sebe. I tada je Bog pitao ženu: „Šta je uzrok problema?“ Ona je uperila prst u zmiju i rekla: „Ovo je uzrok problema! Sotona. Sotona je to prouzrokovao. Mislim, nije to moja krivica! Sotona je uradio nešto.“

Želim vam reći, dragi prijatelji, ako budete krivili jedan drugoga i Sotonu, bićete izbačeni iz Raja. To se upravo desilo. Bog ih je poslao izvan raja zato što nisu hteli da preuzmu krivicu na sebe. Oni su zgrešili! Šta je bio Adamov greh? Nije zauzeo svoje mesto kao glava doma u tom slučaju. Kada je Eva jela taj plod, on je trebao da je zaustavi i kaže: „To je pogrešno.“ Ali, on je tamo nemo stojao. Prvi muž je bio ženstven muž! Nije mogao da preuzme svoje mesto kao glava doma i kada muž ne preuzima svoju ulogu kao glava doma, nastaje konfuzija u domu. Kada žene ne preuzimaju svoju ulogu kao pomoćnice u domu, nego preuzimaju ulogu vođe kao Eva u vrtu Edemskom, ponovo Sotona dolazi i nastaje konfuzija!

Dakle, treba da prestanemo da okrivljujemo jedni druge. Ako si muž, kaži: „Gospode, moja dužnost nije da tražim šta moja žena treba da radi. Moja dužnost je da je volim kao što Hrist voli Crkvu.“ Ako si žena, treba da kažeš: „Gospode, moja dužnost nije da tražim šta moj muž treba da radi, nego da ga slušam.“ I svako od vas može raditi ono što mu Bog govori da radi, umesto da bude osoba koja svugde zabada svoj nos i okrivljuje svog bračnog druga govoreći: „On ne radi ono što mu je Bog rekao da radi.“ Tada će vladati mir! U suprotnom, postojaće kontinualna konfuzija.

Zašto ne početi preuzimati krivicu na sebe, poniziti se danas i iskusiti taj odličan brak koji Bog želi da ti podari?