Danas ćemo nastaviti naše proučavanje na temu mrtvih dela koja smo ranije razmatrali. Želimo još bolje uvideti kontrast između religiozne i duhovne osobe. Važno je da znaš tu razliku.

Pokušavali smo da razumemo šta znači imati formu pobožnosti bez njene sile, drugim rečima, šta znači biti samo religiozan, a ne i duhovan. Opasnost je u tome što religioznost na kraju učini ljude farisejima. Duhovnost je ono što nas prilagođava obličju Isusa Hrista, a kontrast između Isusa i Fariseja je toliko veliki, toliko ogroman da je potrebno da vidimo jednako ogromnu razliku između toga šta znači biti duhovan i biti religiozan.

U Novom Zavetu o mrtvim delima se govori kao o nečemu od čega treba da se pokajemo. Videli smo već pet karakteristika mrtvih dela u prethodnim proučavanjima. To su dela koja su učinjena bez radosti, bez ljubavi, bez revnosti, bez vere i dela koja su učinjena radi lične koristi i časti.

Sada želimo pogledati šestu karakteristiku mrtvih dela. To su dela koja su učinjena da bi se rasteretila savest čoveka. Vidite, svi mi imamo savest i ta savest nas uznemirava kada činimo nešto zbog čega se iznutra ne osećamo mirno. Zapravo, neznabošci imaju isto to. U Rim.2:15 kaže da svi ljudi na svetu, iako nemaju spoljašni zakon, imaju zakon ispisan na njihovom srcu! Njihova savest nosi svedočanstvo ili osuđenja ili opravdanja. Isto tako je sa nama. Savest razvija svoju osetljivost dok slušamo glas Duha Svetog, ali isto tako naša savest nas ponekad može terati da učinimo nešto. Kada učinimo to što nam je savest govorila, to uradimo samo zbog toga da bi izbegli uznemirenje svoje savesti - ne zbog ljubavi prema Bogu ili pošto osećamo da je to ono što Bog od nas želi, nego približno zbog toga da bismo izbegli nemir svoje savesti.

Daću vam primer. Jednog jutra možda niste čitali Bibliju i treba da krenete na posao i vaša savest vam kaže: „Hej, nisi čitao Bibliju.“ Tako otvorite Bibliju i sednete na dva minuta i možda pročitate Psalam ili Izreku ili nekoliko izreka. Zatvorite Bibliju i vaša savest je mirna, pa možete na miru ići na posao. U suprotnom, možda bi imali strah da će vam se desiti udes na putu ili slično. To nije duhovnost! To je sujeverje! To je slično ljudima koji drže Bibliju pod jastukom da bi imali lepe snove. To je sujeverje, a ne duhovnost.

Ljudi se možda mole... Pomisle u sebi: „O, nisam se molio“ i tako kleknu i provedu pet minuta na molitvi da bi rasteretili svoju savest. Kada se njihova savest umiri, oni ustaju sa molitve i tako ne postaju duhovni. Oni su samo religiozni! Znate, iz istog razloga ljudi možda idu na bogosluženja, plaćaju desetak i daju milostinju prosjacima - samo da bi rasteretili svoju savest. Sva ta dela su mrtva dela! Ona nisu zla dela! Mislim, kako molitva ili čitanje Biblije može biti zlo? E sada, postoji razlika u zavisnosti da li radimo te stvari zbog discipline ili zbog rasterećivanja svoje savesti. Ja ne kažem da treba da čitamo Bibliju samo onda kada osećamo da treba da čitamo. Ne živimo po osećanjima! Činimo ono što je ispravno bez obzira da li se osećamo tako ili ne. Isto je u slučaju odlaska na posao. Ne ideš na posao samo onda kada si raspoložen za rad. Ne kažeš svojoj deci da idu u školu samo onda kada su raspoložena za školu. Čak i kada pada kiša, ti uzimaš kabanicu ili kišobran i ideš na posao. To je disciplina i nešto što treba da se radi. Znači, ne molimo se i ne čitamo Bibliju samo onda kada „se osećamo“ (kada smo raspoloženi) za to, jer u većini slučajeva nećeš „se osećati“ za čitanje Biblije i molitvu, a postoji mesto discipline u hrišćanskom životu. To onda nije mrtvo delo!

Disciplina je vrlo, vrlo dobra stvar za sve Hrišćane - imati disciplinu čitanja Svetog Pisma, komuniciranja sa Bogom svaki dan i redovnog odlaženja na bogosluženja itd. Ali, postoji razlika kada se nešto čini zbog discipline ili se jednostavno čini samo zbog toga da bi se rasteretila savest osobe. Na primer, to bi takođe moglo biti u slučaju evangeliziranja. Možda te neki propovednik pokrene i kaže: „Postoje milioni ljudi koji umiru bez Hrista! Šta ti činiš u vezi toga? Zašto sediš i zarađuješ za svoj život? Zašto ne ideš da propovedaš?“ I ti odlučiš da se odrekneš svog posla i kreneš da zadobijaš te milione koji propadaju - bez ikakvog poziva od Boga! Ostavljaš svoj posao i ideš na neko drugo mesto da bi radio hrišćansko delo. Nakon nekog vremena ti si jednostavno razočaran! Postupio si po trenutnim emocijama ili možda samo da bi rasteretio svoju savest. E sada, zar nije dobro otići na neko nezahvaćeno mesto i propovedati Evanđelje? Ali, da li znaš da je određen broj ljudi koji je otišao na ta mesta razočaran, zato što nisu čekali na Gospoda? Nisu ispitali sebe: „Zašto idem? Da li zbog toga da bih samo rasteretio svoju savest ili zbog toga što ljubim Gospoda i što vidim da me Gospod usmerava u tom pravcu?“ Postoji velika razlika u tome! Inače možeš završiti u beskrajnom krugu mrtvih dela! Ideš samo u krug, u krug, u krug i možda uzaludno potrošiš svoj život!

Sedmo, mrtva dela su dela koja su učinjena zbog straha od božanskog suda. Ako pogledate stari zavet, shvatate da je to bio jedini način na koji je Bog mogao zadobiti poslušnost većine Izrailjaca. To se posebno vidi u 5.Mojs.28. Tamo kaže u 15. stihu i dalje do kraja glave da „ako ne uzaslušaš glas Gospoda Boga svojega da držiš i tvoriš sve zapovesti njegove i uredbe njegove... proklet ćeš biti u gradu, i proklet ćeš biti u polju...poslaće Gospod na tebe kletvu, rasap i pogibao...udariće te Gospod suhom bolešću...daće te Gospod neprijateljima tvojim da te biju...“ Bog je jednostavno rekao da će imati ogromne probleme i Izrailjci su onda slušali. Znate, na taj način mi zadobijamo poslušnost male dece – strahom od kazne! Ne postoji drugi način da zadobiješ poslušnost svog deteta.

Ako slušamo Boga zbog straha od kazne, to je sigurno bolje nego da smo neposlušni! Rekao bih da su mrtva dela sigurno bolja od zlih dela, ali Bog kaže da treba da se pokajemo od dela koja činimo zbog straha od kazne. Isus je rekao: „Ako imate ljubav k meni, držite moje zapovesti“ - ne kao što kaže u 5.Mojs.28 - „Ako ne želiš da budeš kažnjen, drži moje zapovesti.“ Postoji ogromna razlika između onoga što se ističe u 5.Mojs.28:15 i do kraja glave i onoga što je Isus rekao u Jovanu 14:15.

Vidite, mnogi Hrišćani zapravo nisu razumeli da postoji ogromna razlika između starog i novog zaveta! Taj motiv koji me tera da činim nešto jeste ono što Bog gleda i jeste ono što nas čini duhovnima! Na primer, ako izbegavamo da lažemo zbog toga što se bojimo da ćemo biti uhvaćeni, dobro, to je dobar motiv, ali nije najbolji motiv! Isus nije izbegavao laž zbog toga što se bojao da bi ga neko uhvatio u tome, nego zato što to nije donosilo čast Njegovom Ocu i zato što je to suprotno Božijoj prirodi. Zato je On to izbegavao!

E sada, ako ti doktor kaže da imaš problema sa astmom, migrenom ili nekom drugom bolešću zbog gorčine i duha nepraštanja prema drugima i da je bolje da se odrekneš gorčine i pogrešnih stavova i da budeš pozitivan prema drugim ljudima, možda ćeš činiti to! Ali, zašto? Da bi se izlečio, jer ne želiš da budeš bolestan i kažnjen! Ali, to nisu dela koja su učinjena za slavu Božiju. To su mrtva dela! Dakle, vidite da postoji mnogo, mnogo primera kada činimo nešto zato što se bojimo da ako to ne budemo učinili bićemo kažnjeni. Ne želiš da dobiješ bolest, ne želiš da te Bog osudi i zbog tog sebičnog straha od suda možda izbegavamo da činimo mnoge stvari i možda živimo vrlo fer i čestit život, ali to nije duhovnost!

Dopustite mi da pređem na osmu karakteristriku mrtvih dela. To takođe nalazimo u 5.Mojs.28. Suprotno je u odnosu na ono što smo malo pre videli. To su dela koja su učinjena radi zadobijanja nagrade. Znate, to je još jedan način na koji radimo sa decom. Kažemo deci: „U redu, ako završiš svoj domaći zadatak, daću ti čokoladu ili moći ćeš da ideš napolje. Ili, ako budeš najbolji u razredu, dobićeš bicikli za školu.“ I deca se trude u tome. E sada, u starom zavetu Bog je trebao da radi baš tako sa Izrailjcima. U 5.Mojs.28:1-14, Bog je rekao: „Ako pažljivo budete držali sve moje zapovesti, znate šta će se desiti? Bićete blagosloveni u gradu, bićete blagosloveni u polju. Bog će blagosloviti vašu decu, Bog će blagosloviti vaše životinje, vaša polja. Vaša polja će rađati i dobijaćete kišu na vreme. Bog će vas blagosloviti na mnogo načina.“ I oni su držali zapovesti zato što su želeli da budu blagosloveni!

Da li znate koliko mnogo toga postoji danas, čak i među Hrišćanima? Apostol Petar je jednom pitao nešto Isusa, baš nakon što je bogati mladić odustao da preda sve što ima da bi sledio Gospoda. Petar je uporedio sebe sa tim bogatim mladićem u Mateju 19:27 i rekao: „Gospode, šta će biti sa nama? Mi smo sve ostavili. Ja sam ostavio moje mreže, moj posao, moju sigurnost kao ribara u Galileji i ja sam te sledio. Šta ću dobiti od svega toga?“ Isus je odgovorio na ovo pitanje pričom o čoveku koji je zaposlio radnike u svom vinogradu. To je opisano u Mateju 20:1-16. Suštinska stvar u toj priči, ako je čitate pažljivo, jeste da je prvih nekoliko grupa radnika došlo sa ugovorom da će primiti određenu sumu novca na kraju dana, a poslednja grupa je bila jedina grupa koja je došla bez ikakvog ugovora da će primiti platu! To je bila glavna razlika između poslednje grupe i svih ostalih ljudi koji su došli pre njih. Kakav je bio rezultat? Poslednja grupa je radila samo sat vremena. Prva grupa je radila dvanaest sati, a na kraju vidimo da gospodar prvo nagrađuje poslednju grupu. Oni su dobili, mogli bismo reći, dvanaest puta više novca od prve grupe, ako gledamo po vrednosti satnice. Oni su radeći sat vremena dobili isto koliko i ljudi koji su radili dvanaest sati i tu Gospod odgovara na Petrovo pitanje. Ako radiš misleći šta ćeš imati od toga, bićeš poslednji, ali ako radiš radosno i dobrovoljno bez razmišljanja šta ćeš dobiti za uzvrat, bićeš prvi!

Mrtva dela su dela koja su učinjena iz motiva dobijanja nagrade. Jedina vrsta dela koja Bog želi jesu dela koja su učinjena iz ljubavi, radosno i dobrovoljno. Bogu mnogo više znači kvalitet nego bilo koja količina kvantiteta. On od nas očekuje odgovor ljubavi i zahvalnosti, a ne prisiljenu službu iz straha ili nadu da ćemo biti nagrađeni.